Zimovanje – prvi dan
Marjanovci su krenili na zimovanje po planu jutros iz Splita. Putovanje klasika, đabe mi vičemo da se ne jede u busu kad je to najslađe, tako da gladnih definitivno nije bilo. Druženja u busu također nije falilo a sam ulazak u BiH prošao je bez ikakvih problema. Ma nismo ni sumljali kad je Kosor za taj dio odgovoran! :-) Fala Indijancu na preporuci, naravno.
Putovanje pa pauze i onda veliki odmor. Izbor je pao na posjet Svetištu Gospe Ramske u Rami – Šćitu. Komentari djece su bili istovjetni: Etnografski muzej je bolji od ijednog u kojem su ikad bili!!! Fotografije će vam dočarati samo dio toga, a za pravi doživljaj, najbolje je da ga sami obiđete.
Oko jedan sat, ekipa iz busa, na vrhu uzbrdice, nadomak skretanju s glavne ceste, ugledala je „mahače“ tj.Ratka i Ladu koji su svratili na povratku iz Sarajeva. Nakon mahanja, za par minuta i susret, iskrcaj i prekrcaj u male buseve jer veliki ne može po makadamu. 20-ak minuta za prvi bus je bilo dovoljno ali za drugi baš i nije... Naime, Vitri i Zviri su malo zapeli. Ma, ne, nisu zapeli u snigu, nego je malo bus uskuva. A kako i ne bi kad je neko stavija karton na zračno hlađenje... :-) I tih desetak minuta duže je brzo prošlo pa su i oni stigli. Zgrada ogromna, terena koliko oš. sobe ludilo, predvorje glancija, trpezarija za stotinjak svita, a mi sami... Ma ludilo. E da, jedino šta je malo zapelo grijanje ali je i to u međuvremenu sređeno.
Prvi ozbiljni dio dana bilo je okupljanje za ručak. A za početak juha. I? I svi su je jeli!!! I repetirali!!! Jedino je bilo malo problema jer je falilo manistrice unutra. Zapravo, bilo je dovoljno al je pala na dno. Kad smo to skužili, e nje više nije ostalo... Posli juhe najdraža dičja spiza: pohani šniceli i pomfri!!! I kroketi. I majoneza. I kečap. I kruv. I svega je bilo dovoljno.
Strogi odmor, pa aktivnosti. Za dalje ne znan ništa jer smo mi otišli ća al sigurna san da guštaju. :-)