Raduša 2014 - Drugi dan
Raduša 07.01.2014.- Drugi dan
Eh, drugi dan.....e......drugi dan..........Bosno moja divna mila.....
Prvo Vam moram reć da noć i nije bila baš mirna....A toplo u motelu, njima se ne spava, a izmišali se po sobama, a neki plaču jer nema mame...i tako do tri. E tek onda MIR.
Ustajanje u osam, jutarnja gimnstika, doručak, dizanje zastave, smotra, pa oblačenje opreme.
Idemo tražit svoj komadić snijega na nekih 1740 m. Postrojili se naši Marjanovci, čekaju znak za polazak. I.... nije Bosni bilo dosta šta joj je jučer prokuhala ona žuta kocka, već se i danas okomila na hrabre... crkla žičara. Ajme nama. Ko će jahat 400 m uzbrdice! I to UZBRDICE !
Ništa, ne preostaje nam drugo nego jahat- UZBRDO- al samo stariji, mlađi odmah napunili terenca i goni- al UZZZBBBBRRRDDDDOOOO. I tako...terenac gor- doli u par puta i nakon ure i po okupili se svi na odredištu. Bilo je i ustrajnih koji su cijeli put odradili pješaka- prvi među njima izvuka je naš Čečuk. Svaka čast momčino.
A onda je krenulo....snijega malo, al nama dovoljno. Drž šta imaš. Pa kad zbrojimo da po Europe vapi za snijegom, zelene se Kupres i Vlašić, a jedino su Ameri zadovoljni, nemamo se šta žalit. Ko snješka, ko sanjke, ko grudu i za čas svi mokri. Malo sušenja na kaminu, pa na font.
Moramo pohvalit našeg domaćina Maria, Antu i kuhara Igora. Uz sve problmčiće koje su spopale njih, a tim i nas odrađuju sve što se odraditi da. Hrana i usluga su na vrhu. Danas čavapi, kobase, pomfri uz nezaobailazni ajvar i kapulu, e da, i kećap i majonezu... Sve se satralo. Ej, zamislite zrak i tek na 1740 m. Hvala domaćini.
Povratak, isto, ko terencem . NIIIZZZZBBBBRRRRDDDOOOO, ko pješaka, s tim da ih je ovom turom puno više pješačilo.
Malo se odmorili, zaigrali, kuvar Igor grila šnicele i radi pire, za starije šnicele na lovačkii, mmmm...
Večera za 10.
Na večeri nam se pridružila obitelj malog Lovre Tomića. Povraća Lovre u nedilju večer i nije moga u ponediljak na bus, Kako je naglo ozdravio stari Tomić mora upalit kola i pravac Raduša. Svaka čast Lovre- Marjanovci se ne napuštaju, ma gdje bili.
Poslije večeri laganini. Stariji karaoke i The game, mlađi skrivača po sobama. Osjeća se umor. Imam špurijus da bi ovo mogla stvarno bit mirna noć.
Do Trečeg dana, ćuuuusss.
Evo i par izjava:
Domina: Bilo je naporno. Bia je lip ručak. Poslije ručka igrali smo vrlo zabavnu igru samurai.
Lara: Bilo je baš dobro zato šta smo se grudali i sanjkali.
Jelena: danas je bilo vrlo uzbudljivo. Najviše nas je iznenadilo šta smo puno pješačili, ali sve u svemu bilo je odlično.
Rafaela: razočaralo me šta smo pješačili i nismo mogli ić žičarom nego smo dio puta išli kombijem, ali smo se svejedno zabavili.
Antea: nisan tila šetat jer su me bolile noge i tila san ić žičaron. Bilo je super na snigu.
Danijela: dok smo pješačili prema gore umorila san se, ali posli smo se sanjkali i bilo je super.
Nikolina: tribali smo puno šetat jer žičara nije radila. Ručak je bio super. Izgubile smo se. Puno smo šetale i bole me noge.
Lucijana P.:kad smo došle gore puno smo se zabavili iako smo se malo izgubile. Na snijegu smo se grudali i bilo je super.
Lucijana D.: bilo je puno snijega i grudali smo se veselili na snijegu.