Fužine - Dan 1

Dan prvi...

Ka prvo, nema mi Mirele da mi lektorira i korigira tekstove. Zato ćete mi morat oprostit ako san štakod falila... A i da mi ne oprostite, dođe van na isto.  :-)
Rekla bi moja kuma, Dvi van volje... Ili čitajte il ne čitajte...

Ka drugo, umeli su me ovi vaši klinci danas u autobusu! Ja se nadala, ka ono krećemo rano, biće su kasno legli a rano se digli, sad će oni lipo pozaspat. A oni? Ne da nisu zaspali, nego ni nama nisu dali oka sklopit.
A već kad su nas umeli, idemo mi njih malo... Pitali smo ih pitanja iz zemljopisa. I nisu se baš iskazali. Dragi roditelji, vodite li vi dicu po Lijepoj našoj? A ako ih i vodite, pričate li in šta o krajevima kojima prolazite?
Veze nemaju!!!!
Ajte lipo kad se mi vratimo, sidnite u auto, otiđite na izlet do Zadra, Paklenice ili barenko do Šibenika. Pripremite se, uguglajte i pričajte in... Njihove su male glavice željne informacija, dajte in...

Nikome nije bila muka, niko nije zaspa, čak ni kuvarica, niko nije zapeja na odmorištu...
E da, odmorište... Čin su se iskrcali, pravac igralište... I na konjiće, na ljulje, u kućicu... Ma nikome se nije trpilo u zahod, kad je igrancija u pitanju. Normalno da smo ih pustili dok je bilo normalno, a kad je prestalo bit, onda san ih morala obuzdat. :-)
Prije nego smo se evakuirali, morala san ih nagovarat da ipak obave pišanje jerbo nema više stajanja... Teškon mukon, ali su ipak pristali. U busu bez problema, osin rečenice:
"Lado, koliko imamo još?", pa tako svakih pet minuti. ALi doslovno. SATRALI ME... (Drugi put)
Đabe san ja pričala u mikrofon i odma na početku rekla da imamo oko 5 sati vožnje, đabe ja rekla da ćemo uskoro skrenit prema izlazu za Fužine, đabe ja to izgovorila jer je došla jedna pčelica i pita: "Lado, pitala je ta i ta, koliko imamo još?!" A onda san malo pukla i objasnila da kad izgovorite riči "vrlo skoro", to se misli u roku par minuti, ali da ne možete baš točno precizirat. AJme, ajme,...

A Bager? Fala mu do neba, jer je baren uru vrimena zabavlja cilu ekipu.
Čime?
ŽENIDBAMA!!!
E dobro ste pročitali! Lipo je organizira obred vjenčanja za razne parove, mladenci su se najčešće bunili, ali nije ga to omelo. Atmosvera je bila izvrsna, tako da i oni koji su se ka malo ljutili, zapravo i nisu puno... Većina se nudila, zezala, minjala, birala, razvodila,... Ma baš je bilo odlično. Jedino je malo zeznija i kombinira poletarce i Vile pa san se ja osjetila prozvana urgirat i zaštit svoje cure... :-)

Konačno skretanje, silazak kroz Vrata, vožnja kroz centar Fužina, onda malo uz jezero i ispod nadvožnjaka konačno ugledaju šatore... Jeeeee, prolomilo se kroz bus uz komentar, "Ala kako smo brzo došli!" Jadna i sirota li san... Nisan znala bi li plakala ili zavarila od smija... Odlučila san se za ovo drugo...

Na brani su nas dočekali naši, pa nije bilo problema. Iskrcali smo se, kažnjenik Lovre i dobrovoljac Bager, očistili bus, a i nije bilo puno šporko. Sad se vi pitate zašto je kažnjenik? Ahaha, baš van neću reć, jer je kaznu junački odradija, valjda lekciju naučija i po meni je rehabilitiran, barenko za to... :-)
Izbacili smo opremu iz busa, prikrcali je u aute a mi autotabanićima put logora. Kratko smo hodali, pet minuti valjda, ulazak na teren i onda... PREDALA SAN IH njihovin vođama!!!! JEEEEE, sad je meni došlo viknit.. Oće reć da san ih predala Domzi, Vici i Serđu,i da nisu svi čoporativno moja briga...

Čin smo došli u logor, ekipa je zauzela svoje šatore koje su konačari digli za njih. Patente su radili do maloprije, sad je već okolo osmice navečer...

Čuje se svirak, pripreme za večeru, zbro sa gamelama... A istovremeno, zvoni telefon... Ono, ka pravi, ne mobitel... Telefonsak govornica, broj 051835050, ja se javin, predstavin, a ono jedna mama pita jesmo li stigli i jel sve ok... Je. Izvrsno je ali prvi dan je ludilo sa pripremama, sa poslon, tako da nema vrimena za javljanje. Ponudin ja mami da joj zovnen sina, lociramo ga, dodje on i... Gleda govornicu i de tipkat brojeve na botune... NE zna dite šta je govornica!!! GENIJALNO!!!
Al normalno da se brzo snaša, porazgovara kratko i pravac večera. :-)

Aaaaa, popodne je pala i prva krv!!! A nije moj Goran... Nego... PUača, naravno!!! Hoda ona malo šepajući prema meni i viče "Jesan li prva?" Judi moji, koja luda ekipa, nema suza, a nije da ne peče, al važno da je prva!!! I zadnja do sad...
Oće reć, da su svi cili... Ono san malo zakamuflirala reč svi cili i zdravi jer je bilo opet malo tugice. Malo mante, malo mukice, bez povraćanja i bez ikakvog drugog strašnog simptoma. Sad je junak na večeri, a ujutro ćemo vidit koliko ga je bolilo. Tuga je gadna boljka...
Falite in, falite... Koliko god se mi trudili, ipak je ono mamimo krilo nešto posebno. I neka je... Šta duže...

Nego, malo o vrimenu ovde.. Ono ka, malo je ka toplo na suncu iako puše. ALi nije vručinčina. Čin staneš u ladovinu, pita dugi rukav. AKo misliš duže bit u ladu, bome flis nije naodmet. I to govorimo o red veličina u dvi ure popodne. Moran nešto priznat: zamalo san poklekla i otišla leć popodne. U kučići friško, u ovome djelu tišina, dica okolo rade, ali nema direktnoga šušura, namontirala lipo lancun, rastegla vriću i... Onda... Sra... Zvoni mobitel!!! "Dobar dan, molim vas ako imate pet minuta za nekoliko pitanja..." Ma, đe me nađe?! Tila san ubit oko malo!!! Ti i anketa!!! I tako mi uteka taj čarobni trenutak...

Večera hemedeks, kako smo mi to zvali, zapravo ne znajući da je to hamm and eggs... I čaj koji je Martin komentira kuvaricama: "Čaj vam je savršen, kao i inače!"

Malo gužve oko pranja sudi, jer nas je puno, ali prvi je dan pa je oprošteno!

Logorska vatra, klinci naši i Poljaci, ja oden u kučicu pisat, tamo Ratko i Nikola. Ulazi Kosor, s njin jedan voditelj i Kosor na njemačkon momku kaže sjedne, usput ga predstavivši, Ovo je naš prijatelj iz Švicarske. Meni malo tupilo, ja ga plavuša ispravin i kaže, Misliš iz Poljske?! - sve to uz onaj malo glupasti smješak. A Kosor se nasmije i kaže, NE, ne iz Poljske, iz Švicarske!
Ma čekaj, kažen ja, pa zar švicarci nisu danas otišli?
Jesu, jesu, ali su u blizini, u hostelu i žele s nama neke zajedničke aktivnosti.
Aaaaa, ok, svatila san!!!

:-)

Mislin da je vrime da se i ja evakuiran...
Malima je povečerje, deset i po je, taman vrime da iden i ja...
Laku nam noć...

Konačari preuzimaju stražu, noć je mirna... 

/